villa u petrovcu, crna gora, na prodaju Izrada web sajtova, profesionali web site,izrada Web prodavnica, cloud hosting sajtweb servis napredne tehnologije, internet marketing, seo optimizacija sajtova, google adwords Italijanska keramika, oprema za kupatila, keramičke pločice, tuš kabine, slavine, sanitarije, parketi, zidne obloge od keramike, kamena, drveta, sanitarna oprema za kupatila, hidromasažne kade i kabine Italijanska keramika, keramika, keramika beograd, oprema za kupatila, keramičke pločice, tuš kabine, slavine, sanitarije, parketi, zidne obloge od keramike, kamena, drveta, sanitarna oprema za kupatila, hidromasažne kade i kabine

Pravilnik o režimu studija u Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija Beograd

 

OSNOVNE ODREDBE

Ovim pravilnikom uređuje se organizacija, režim i pravila studija, na akreditovanim studijskim programima za sticanje visokog obrazovanja, koji se realizuju u Visokoj tehničkoj školi (u daljem tekstu: Škola).

Studijski program je skup obaveznih i izbornih predmeta, sa okvirnim sadržajem, čijim se savladavanjem obezbeđuju neophodna znanja i veštine za sticanje diplome odgovarajućeg nivoa i vrste studija.

Škola ostvaruje studijske programe u okviru obrazovno naučnog polja: Tehničko-tehnološke nauke, u oblasti Mašinsko inženjerstvo i Industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment i Multidisciplinarnih nauka.

 

OBIM I OBLICI STUDIJA

Svaki predmet iz studijskog programa se iskazuje brojem ESPB bodova.

Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u okviru 40-časovne radne nedelje tokom jedne školske godine.

Ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne nastave (predavanja, vežbe, praktikumi, seminari i dr), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita, izrade završnih radova, dobrovoljnog rada u lokalnoj zajednici i drugih vidova angažovanja.

Način vrednovanja rada studenata uređuje se programom svakog predmeta.

U postupku primene ESPB bodova Škole je dužna da prati rezultate ispita kao i druge pokazatelje opterećenja studenata i da pribavi mišljenje studenata o efektivnom opterećenju u savladavanju programskih sadržaja.

Nastava u Školi se izvodi na srpskom jeziku.

Studijski programi u Školi se ostvaruju u toku školske godine, koja počinje 1. oktobra a završava 30. septembra naredne godine.

Školska godina se deli na dva semestra, od kojih svaki traje po 15 nedelja.

Nastava iz studijskih područja, odnosno pojedinačnih predmeta se organizuje u toku jednog semestra, što se uređuje studijskim programom.

Početak i kraj zimskog i letnjeg semestra, termini održavanja nastave, termini održavanja ispita kao druga pitanja od značaja za održavanje nastave uređuju se Kalendarom rada Škole.

Škola je dužna da na odgovarajući način informiše studente o svim pitanjima u vezi održavanja nastave, ciljevima metodama i sadržaju nastave, načina ispitivanja i ocenjivanja, uvida u rezultate ispita, načinu obezbeđenja javnosti na ispitu i drugim pitanjima.

Sve informacije za studente objavljuju se na oglasnim tablama, informatoru i drugim publikacijama Škole i na sajtu Škole.

Ukupan broj časova aktivne nastave ne može biti manji od 600 časova u toku jedne školske godine.

Nastava se ostvaruje predavanjima, vežbama (auditorne, samostalne, laboratorijske), samostalnim radom, seminarima, konsultacijama, stručnom praksom, mentorskim radom, kolokvijumima, ispitima, izradom završnih radova, dobrovoljnim radom u lokalnoj zajednici i drugim vidovima obrazovno-stručnog rada.

Nastava se ostvaruje u prostorijama Škole i prostorijama preduzeća i ustanova sa kojima Škola ima zaključen ugovor o saradnji.

U skladu sa svojim mogućnostima Škola obezbeđuju uslove za praćenje nastave za studente sa posebnim potrebama.

Nastavnici su odgovorni za ostvarivanje svih oblika nastave iz predmeta za koje su birani.

Nastavnici su dužni da se u ostvarivanju svih oblika nastave pridržavaju i poštuju načela Etičkog kodeksa Škole.

Uspešnost studenta u savlađivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se poenima.

Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena.

Srazmera broja poena stečenih u predispitnim obavezama i na ispitu utvrđuje se studijskim programom, pri čemu predispitne obaveze učestvuju sa najmanje 30, a najviše 70 poena.

Ispit je jedinstven i polaže se usmeno, pismeno, odnosno praktično.

Student polaže ispit neposredno po okončanju nastave iz tog predmeta.

Uspeh studenata na ispitu izražava se ocenom od 5 (nije položio) do 10 (odličan).

Ocena na ispitu upisuje se u indeks, ispitnu prijavu, zapisnik o polaganju ispita i u matičnu knjigu studenata, osim ocene 5 (pet), koja se ne upisuje u indeks i u matičnu knjigu.

Ispitna prijava i zapisnik se dostavljaju Studentskoj službi u roku od tri dana od polaganja ispita.

Ispitni rokovi u Školi su: januarski, martovski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski.

Student ima pravo na polaganje ispita iz jednog predmeta najviše tri puta u toku jedne školske godne.

Izuzetno, student kome je preostao jedan nepoložen ispit iz studijskog programa upisane godine, ima pravo da taj ispit polaže u naknadnom ispitnom roku do početka naredne školske godine.

Škola je dužna da u skladu sa svojim mogućnostima omogući studentima sa hendikepom polaganje ispita na način prilagođen njegovim mogućnostima.

Na oglasnoj tabli i sajtu Škole ističu se obaveštenja o vremenu prijavljivanja ispita i raspored polaganja ispita po nastavnim predmetima sa mestom i vremenom održavanja ispita.

Student ima pravo da direktoru Škole podnese prigovor na dobijenu ocenu, ako smatra da ispit nije obavljen u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Pravilnikom, u roku od 36 časova od dobijanja ocene.

Direktor Škole u roku od 24 časa od dobijanja prigovora donosi odluku po prigovoru.

Ukoliko direktor usvoji prigovor, student ponovo polaže ispit u roku od tri dana od dana prijema odluke iz predhodnog stava.

Studentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju teže bolesti, upućivanja na stručnu praksu u trajanju od najmanje šest meseci, odsluženja i dosluženja vojnog roka, nege deteta do godinu dana života, održavanja trudnoće i u drugim slučajevima koji su sličnog značaja i na osnovu odobrenja predsednika.

Student koji je bio sprečen da polaže ispit zbog bolesti ili odsustva zbog stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje tri meseca, ili zbog sličnih razloga koji su navedeni u stavu 1. ovog člana, može polagati ispit u prvom narednom roku.

Status studenta prestaje u slučaju:

  1. ispisivanja sa studija;
  2. završetka studija;
  3. neupisivanja školske godine;
  4. kada ne završi studije do isteka roka koji se određuje u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa;
  5. izricanjem disciplinske mere isključenja sa studija.

Studentu se na lični zahtev može produžiti rok za završetak studija iz stava 1. ovog člana, na osnovu rešenja direktora Škole.
Student koji je u prve dve godine osnovnih studija postigao ocenu veću od 8,5 (osam i po) ima pravo da završi studije u kraćem roku od roka predviđenog ovim Pravilnikom.

 

PRAVILA STUDIJA

Status studenta osnovnih strukovnih studija stiče se upisom u Školu na jedan od studijskih programa.

Postupak i uslovi upisa na prvu godinu osnovnih strukovnih studija uređeni su Pravilnikom o uslovima, načinu i postupku upisa na osnovne strukovne studije.

Prilikom upisa svake školske godine student se opredeljuje za predmete iz studijskog programa, u kojem je propisano koji su predmeti obavezni za određenu godinu studija.

Student koji se finansira iz budžeta opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari najmanje 60 ESPB bodova a student koji se sam finansira opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari najmanje 37 ESPB bodova.

Za svaki položeni ispit, student stiče određeni broj ESPB bodova u skladu sa studijskim programom.

Student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine ponovo upisuje isti predmet.

Student koji ne položi izborni predmet, može ponovo upisati isti ili se opredeliti za drugi izborni predmet.

Student koji se finansira iz budžeta i koji je u toku školske godine, u okviru upisanog studijskog programa, po položenim ispitima stekao 60 ESPB bodova, ima pravo da se i u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta.

Student koji ostvari manje od 60 ESPB bodova ima pravo da nastavi studije u statusu studenta koji se sam finansira.

Student koji se sam finansira i koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa može da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta.

Pravo iz stava 3. ovog člana student ostvaruje ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, na način i po postupku koji se uređuje odlukom Nastavnog veća.

 

NASTAVNI PLANOVI STUDIJSKIH PROGRAMA

Između različitih studijskih programa može se vršiti prenošenje ESPB bodova.

Prenošenje ESPB bodova u okviru studijskih programa i nastavak studija na drugom studijskom programu u Školi uređuje se odlukom Nastavnog veća.

Prenošenje ESPB bodova u slučaju nastavka studija na drugoj visokoškolskoj ustanovi ili prelaska sa druge ustanove, uređuje se sporazumom Škole sa tom ustanovom.

 

ZAVRŠNI RAD

Osnovne studije se završavaju polaganjem svih predviđenih ispita i dovršavanjem ostalih studijskih obaveza i izradom i polaganjem završnog rada.

Broj bodova kojim se iskazuje završni rad odnosno završni deo studijskog programa ulazi u ukupan broj bodova potrebnih za završetak studija.

Izrada i odbrana završnog rada se uređuje Pravilnikom o završnom radu.

Uspešnom odbranom završnog rada student završava studije i stiče diplomu visokog obrazovanja.

Prosečna ocena predstavlja aritmetičku sredinu ocena svih predmeta i broja predmeta utvrđenih studijskim programom. U prosečnu ocenu uračunava se i ocena završnog rada.

 

Rukovodstvo Škole

Leave a Reply

↓